Diskus hernija
Bolovi u leđima
Izazvani dugotrajnim sedenjem, povredom, ponavljajućim pokretima stvaraju probleme tokom svakodnevnih aktivnosti
Diskus hernija je degenerativna bolest koja nastaje kada se želatinasto jezgro diska koji spajaju pršljenove omogućujući pokret, zbog habanja ili povrede istisne kroz rascep u prstenu.
Kako znati da je u pitanju diskus hernija?
Diskus hernija se može javiti bilo gde duž kičme ali se najčešće javlja u donjem delu leđa. Ubraja se u najčešće uzroke bolova u donjem delu leđu kao i čest uzrok bolova u nogama.
Kičmeni stub se sastoji od 33 do 35 pršenova između kojih se nalaze diskovi koji služe kao amortizeri.
Sa spoljne strane se na kičmeni stub pripajaju mišići koji omogućavaju različite pokrete dok se unutar kičmenog stuba nalazi kanal kroz koji prolazi kičmena moždina i koreni kičmenih nerava.
Diskovi se sastoje iz fleksibilnog spoljnog prstena koji disku daje čvrstinu i jezgra diska - mekog centra, nalik na žele. Zbog povrede ili nekog drugog uzroka, često i tokom starenja, ponekad se desi da se jezgro istisne kroz rascep u prstenu.
Diskus hernija može biti veoma bolna
Ako se pritisak na disk nastavi, jezgro može da prođe kroz oslabljeni spoljašnji prsten i da izazove izbočenje prstena čime vrši pritisak na kičmenu moždinu i obližnje nervne korene.
Usled povrede ili naprezanja disk može da se pomeri sa svog mesta što se naziva hernija ili da se otvori što se naziva ruptura. Pritisak na spoljašnji prsten može izazvati bol u donjem delu leđa koji se manifestuje kao peckanje ili trnjenje.
Bolovi ili utrnulost kao znaci diskus hernije
U zavisnosti od toga u kom delu kičmenog stuba se javlja, diskus hernija može dovesti do bolova, utrnulosti ili slabosti u ruci ili nozi.
Lumbalni tj donji deo leđa kičme je najčešće pogođen hernijom diska.
Vratni (cervikalni) diskovi su druga najčešće zahvaćena oblast ovim problemom. Gornji i srednji grudni diskovi retko zahvaćeni ovom pojavom.
U najvećem broju slučajeva problemi sa diskus hernijom nestaju vežbanjem
Iako diskus hernija može biti veoma bolna, većina ljudi se oseća mnogo bolje sa samo nekoliko nedelja ili meseci nehirurškog lečenja koje podrazumeva vežbanje.
Vežbanjem u Smart fitnes centru, uz stručnu pomoć iskusnih trenera ćete se osloboditi problema i u roku od 3 meseca bolovi će prestati.
Ukoliko je vaš posao vezan za sedenje pred kompjuterom, vežbanje u našem centru će vam pomoći da eliminišete štetne posledice sedenternog načina života a posao nesmetano obavljate dugi niz godina.
Diskus hernija uzrok
Najčešći uzrok diskus hernije je proces prirodne degeneracije diska. Tokom godina u diskovima dolazi do zamora materijala koji nastaje kao posledica ponavljajućih pokreta i opterećenja.
Problemi sa kojima se susreće moderni čovek a koji su izazvani dugotrajnim sedenjem, manjkom fizičkih aktivnosti, prekomernom težinom, mogu izazvati bol kako u vratnom delu, tako i u čitavom predelu kičme. Problem diskus hernije može se ispoljiti u vidu vrtoglavice, odsustva snage ili trnjenja u rukama.
Faktori koji povećavaju rizik od nastanka diskus hernije
- Podizanje i nošenje teških predmeta
- Neaktivan način života sa premalo kretanja
- Prekomerna težina
- Dugo sedenje ili stajanje u istom položaju
- Pušenje
Diskus hernija često pogađa jednu stranu tela i dovodi do bolova u ruci ili nozi.
Ako je hernija diska u donjem delu leđa obično ćete osećati bol u zadnjici, butini ili listovima. Takođe postoji mogućnost da se bol pojavi i u delu stopala. Sa druge strane ukoliko imate diskus herniju na vratu osećaćete najviše bolova u ramenu i ruci.
Međupršljenski disk služi kao amortizer i se sastoji iz središnjeg dela i prstena. Jezgro je želatinasto i bogato vodom dok prsten
koji okružuje jezgro daje čvrstinu.
Ukoliko dođe do degeneracije diska, središnji deo gubi vodu a periferni puca i tom prilikom dolazi do hernijacije diska.
Starenjem, kod čoveka dolazi do raznih degenerativnih promena u mnogim organima i tkivima. Te promene mogu zahvatati i hrskavičavo tkivo međupršljenskih diskova. Ono nastaje od zamora hrskavice koja je posledica mikrotraumatskih opterećenja, bolesti kao i nezdravog načina života.
- Kod novorođenčadi, jezgro diska sadrži oko 90% vode.
- U 18. godini količina vode u jezgru opada na 80%.
- U sedmoj deceniji života, sadržaj vode u jezgru disku pada na oko 50%.
Fibrozni deo diska kod novorođenčadi sadrži oko 80% vode a u starom dobu opada na oko 70%.
Kao što se može videti količina vode u prstenu koji okružuje disk se neznatno smanjuje kako osoba stari dok jezgro diska tokom godina gubi veliku količinu vode.
Pri degenerativnim promenama nastaju naprsnuća u fibroznom prstenu. Ta naprsnuća ulaze u tkivo tkivo jezgra, koje je pod pritiskom i ponekad kroz razderotnu izlazi izvan diska.
Gde se javlja diskus hernija?
Diskus hernija se najčešće javlja u vratnom i slabinskom delu kičme. Iako postoje hernijacije diska i u grudnom delu one su dosta retke. Bez obzira što su slabinski pršljenovi najveći najjače kosti u kičmenom stubu, one trpe mehanička opterećenja od naprezanja pa se problem sa diskus hernijom javlja upravo u ovom delu leđa.
Mi u SMART FITNESS CENTRU smo razvili jedinstven program vežbi prilagođen svakom klijentu. Nemojte čekati da se stanje pogorša, pozovite nas već danas i zakažite test termin. Spremni smo da Vam pomognemo !
